Alternativna jelka ekološki prihvatljivija

Plastičnu jelku, čijem kićenju pribjegava većina građana u toku novogodišnjih praznika, treba da koristimo deset do 15 godina da bi izbalansirali ekološki otisak koji stvara njena proizvodnja, transport i odbacivanje na deponiju, zbog čega u nevladinoj organizaciji (NVO) Green Home predlažu pravljenje alternativne jelke, koja je prihvatljivija sa aspekta zaštite životne sredine.

Predstavnica NVO Green Home, Nevena Petković, kazala je da većina građana u susret novogodišnjim praznicima razmišlja koju jelku će okititi i da li će to biti plastična višekratna jelka ili prirodna jelka sa busenom.

„Kada govorimo o plastičnim jelkama, ono na šta treba da obratimo pažnju je da takvu jelku, po nekim istraživanjima, moramo da koristimo deset do 15 godina kako bismo izbalansirali ekološki otisak koji ima njena proizvodnja, transport iz udaljenih zemalja, uglavnom Kine, kao i odbacivanje te jelke na deponiju. Postavlja se pitanje koliki je njen pritisak na životnu sredinu“, navela je Petković.

Ona je pojasnila da je problem što se takve jelke ne recikliraju, izgrađene su uglavnom od PVC plastike, koja, kako je ukazala, može imati štetnih dejstava po zdravlje.

„Kada govorimo o zdravoj jelci sa busenom, takvu jelku takođe uvozimo iz dalekiih zemalja, pa i ona ima svoj transportni, ugljenični otisak koji ima negativan uticaj na životnu sredinu. Sa druge strane, uglavnom se takvim jelkama korjen pri njihovom iskopavanju donekle uništi. Sve su to faktori koji utiču na to da li će se ta jelka kasnije primiti“, rekla je Petković.

Prema njenim riječima, većina građana koji kupuju jelku sa busenom griješe jer je odmah unesu u domaćinstvo, i u toplu, zagrijanu prostoriju, zbog čega ona krene da se suši i ne može da uspije ako kasnije bude posađena.

„Ono što možemo da uradimo da bismo poništili ove negativne efekte, da bismo povećali šanse da naša jelka sa busenom nastavi da živi poslije novogodišnjih praznika, jeste to što je možemo prije unošenja u domaćistvo držati pet do sedam dana u hodniku ili garaži da bi se aklimatizovala na temperature, jer su njoj temperature tokom zime u zagrijanom domaćinstvu neprirodne. Nakon toga možemo je presaditi u saksiju i čuvati do sljedeće Nove godine ili je možemo presaditi na proljeće negdje vani“, kazala je Petković.

Ona je kazala da postoje i alternative kad je u pitanju jelka.

„Ako želimo da u sledeću godinu uđemo što „zeleniji“, možemo da napravimo sami svoju jelku. To je nešto što smo mi uradili u Green Home-u. Ko već ima plastičnu jelku, savjetujemo da je koristi što više godina, ali ako je nemate, predlažemo alternativnu jelku koju je zaista lako napraviti“, rekla je Petković.

U Green Home-u su napravili alternativnu jelku od letvica.

„Trudili smo se da koristimo što manje materijala i samo ono što imamo u kancelariji i što smo donijeli od kuće. Tako da smo vrlo malo novca potrošili na jelku i samim tim stvorili manje otpada. Od vune smo napravili improvizovane grančice na koje smo zakačili ukrase koje smo sami napravili“, navela je Petković.

Ona je kazala da su za kićenje alternativne jelke koristili i šišarke koje su pokupili iz obližnjeg parka, kao i stare papire iz kancelarije, novine itd.

„Dobili smo jednu novu varijantu, nismo stvorili dodatni otpad, i trudićemo se da sledeće godine ova jelka na sebi ima što više prirodnih materijala i ukrasa. Dopunjavaćemo je da bude što zelenija i u ekološkom duhu. To je samo jedna od ideja koja je dostupna, za koju je potrebno malo kreativnosti i volje, te smatram da bi svi mogli sa svojom djecom da ovako nešto urade kod kuće. Mi smo uživali praveći ovu jelku i nadam se da ćemo još nekoga inspirisati da svoju kreativnost usmjeri u izradu eko jelke i samim tim učini dobro za životnu sredinu“, zaključila je Petković.

Izvor: PR pres servis

Možda vam se dopada

Komentari

učitavam...