Crnogorski građani najveće povjerenje, kad su u pitanju štampani mediji, imaju u Nezavisni dnevnik Vijesti 35,1 odsto, Dan 19,80 odsto, Pobjedu 9,1 odsto i Dnevne novine sedam odsto, a svega sedam dnevnu štampu kupuje svakodnevno.
To je se saopšteno na pres konferenciji Medijske asocijacije Jugoistočne Evrope (MASE) povodom predstavljanja rezultata istraživanja javnog mnjenja koji se tiču štampanih medija u Crnoj Gori, a koje je sproveo DeFacto consultancy od 30. novembra do 13. decembra 2021. godine na reprezentativnom uzorku 1000 ispitanika.
Izvršni direktor MASE, Vuk Maraš, pojasnio je da su istraživanjem obuhvaćene Dnevne novine koje su u trenutku njegovog sprovođenja još uvijek bile dostupne.
On je kazao da je istraživanje pokazalo da najveći broj ispitanika ne zna šta zamjera štampanim medijima.
„Takođe, veoma velik broj ispitanika se izjasnio da dnevnim novinama u Crnoj Gori ne zamjera ništa. Sve ostale zamjerke – pristrasnost, previše političkog sadržaja, visoka cijena, loš sadržaj sve su u malim procentima“, rekao je Maraš.
Ukazao je da su porazni podaci koji pokazuju koliko se kupuje dnevna štampa.
„Svaki dan novine kupuje svega 7,3 odsto građana, 6,7 odsto više puta sedmično, 16,20 nekoliko puta mjesečno, dok 68,7 odsto uopšte ne kupuje dnevne novine. Kada sumiramo podatke ljudi koji svakodnevno kupuju novine i onih koji ih kupuju nekoliko puta sedmično ili nekoliko puta mjesečno, dolazimo do cifre od 32 odsto onih koji konzumiraju češće ili rjeđe dnevnu štampuu Crnoj Gori, odnosno svega trećina naše populacije“, rekao je Maraš.
Kazao je da je istraživanje pokazlo da najveći broj ispitanika štampu kupuje lično – 62,6 odsto njih kupuje sam za sebe, za 21,50 odsto kupuje drugi član domaćinstva, 12,40 odsto ih ne kupuje jer ih čita u kafiću ili drugom ugostiteljskom objektu.
„U odgovoru na pitanje koliko novina građani kupuju, 80,6 odsto ispitanika se izjasnilo da kupuje svega jedne novine, 14,50 odsto kupuje dvije novine, 1,3 odsto tri novine, 3,50 odsto kupuje više različitih dnevnih novina“, naveo je Maraš.
Istraživanje je pokazalo, kako je kazao, da 83,4 odsto ispitanika ne kupuje novine jer se informiše iz drugih izvora, 47,6 odsto kaže da nema dovoljno razvijenu kulturu čitanja štampe, 32,50 odsto ukazuje da je cijena dnevnih novina previsoka, 28,3 odsto da su besplatno dostupne kod ugostitelja, 19,9 odsto da je loš sadržaj a 3,7 odsto navodi nešto drugo kao odgvoor na ovo pitanje.
„Šta bi bila motivacija da građani više kupuju dnevnu štapu, 40,3 odsto ih navodi da sadržaj mora biti zanimljiviji, 39,3 odsto smatra da u dnevnoj štampi mora imati više kupona i poklona, 36,2 odsto navodi da bi to bila niža cijena, 34,1 odsto govori o dodacima uz novine kao stimulaciju da se one više kupuju, 32,8 odsto je tražilo više istraživačkih priča, 22,50 odsto više kolumni, nešto manje od toga više analitičkih tekstova, 5,7 odsto navodi da ih ništa ne bi podstaklo da kupuje dnevnu štampu i 4,10 odsto navodi druge razloge“, kazao je Maraš.
Istakao je da je prvi put urađena analiza kod građana koja pokazuje šta je ono sa čim su oni zadzovoljni kad je u pitanju sadržaj dnevne štampe, a koji tipovi sadžaja su im najmanje potrebni.
„Vijesti iz države, lokalne vijesti i ekonomija prednjače u onome što naši građani smatraju relevantnim sadržajima u štampanim medijima. Vijesti iz svijeta, društvene teme i obrazovanje, zabavni sadržaji, politička dešavanja se nalaze po sredini. Cifre su nešto lošije kada govorimo o kulturi, sportu, dodacima, koji imaju nižu relevatnost za čitaoce, dok se čitulje i crna hronika nalaze na dnu ljestvice onoga što većina čitalaca dnevne štampe smatra relevantnim“, naveo je Maraš.
Govoreći o preporukama, Maraš je kazao da je potrebno obezbijediti podršku štampanim medijima u Crnoj Gori kroz interventne nabavke papira za štampu po ugledu na ranije robne rezerve, koje bi mediji mogli da otkupljuju u slučaju nestašice na regionalnom ili globalnom tržištu.
„Potrebno je sprovoditi redovna polugodišnja istraživanja javnog mnjenja kako bi se pratili trendovi na medijskom tržištu. Trebalo bi i uvesti obaveznu naknadu za sve hotele, restorane, kafiće i druge ugostiteljske objekte, koji svojim gostima obezbjeđuju besplatno čitanje štampe te uspostaviti sistem prikupljanja naknada i distribucije prikupljenih sredstava izdavačima na transparentan, efikasan i pravedan način“, rekao je Maraš.
Prema njegovim riječima, porebno je obezbijediti dodatnu podršku države medijima kroz uvećanje Fonda za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti medija sa postojećih 0,09 odsto na namjanje 0,45 odsto tekućeg budžeta.
„Potrebno je obezbijediti i dodatnu podršku jačanju kapaciteta medija, kroz subvencionisanje zapošljavanja u svim medijima koji su upisani u evidenciju medija i to: za medije koji imaju od tri do pet zaposlenih – mjesečno u iznosu jedne prosječne bruto plate u Crnoj Gori, za šest do deset – dvije; za 11 do 15 – tri; za preko 16 četiri, i po jednu bruto platu više za svakih dodatnih pet zaposlenih““, naveo je Maraš.
Ocijenio je da je potrebno smanjiti poresku stopu za dnevnu i periodičnu štampu sa sedam odsto na nula odsto, odnosno osloboditi štampu plaćanja PDV-a.
„Potrebno je smanjiti poresku stopu sa 21 odsto na sedam odsto za repromaterijal za štampane medije (roto papir, ploče i boje), za nabavku tehnike za medije, te za prodaju oglasnog prostora u svim formatima medija“, zaključio je Maraš.
Istraživanje je nastalo kroz projekat koji finansira Britanska ambasada u Podgorici i prvo je sprovedeno u Crnoj Gori koje koje detaljno analizira percepciju čitalaca štampe i njihove potrebe, te nudi preporuke za unapređenje postojećeg stanja.
Izvor: prcentar.me
