Vođa grupe Rolingstons, ser Mik Džeger otkrio je pravu istinu koja stoji iza njegovih davno izgubljenih rokenrol memoara.
Pjevač je prethodno odbio da dozvoli objavljivanje autobiografije, u jednom trenutku čak tvrdeći da ne može da se sjeti da je napisao osamdesetih.
Ali u razgovoru sa muzičkim novinarom BBC 6 Metom Everitom, on je objasnio: “Nisam uživao u tome… u ponovnom proživljavanju sopstvenog života, na štetu sadašnjeg života.”
Ser Mik je rekao da je odustao, jer reminiscencije “zahtijevaju mnogo od vas”.
Opisavši proces kao “dosadan i uznemirujući”, Džeger je rekao da je vratio novac izdavaču.
U članku iz 2017. za Spektator, izdavač Džon Blejk, koji je tvrdio da posjeduje primjerak rukopisa, napisao je da je ovo “malo remek-djelo” imalo 75.000 reči, čak i u nezavršenom obliku.
I uprkos tome što je obećao da će to “uraditi neki drugi dan”, Džeger kaže da nije došao u iskušenje da se vrati pisanju, čak ni tokom pandemije.
Umjesto toga, izlazio je na kraj sa zaključavanjem trudeći se da ostane “prilično kreativan” i, možda ne toliko iznenađujuće, usredsredivši se na muziku.
“Napisao sam mnogo pjesama i završio neke ploče”, rekao je on Everitu.
“Očigledno nije jednako dobro kao kad ste zajedno u istoj prostoriji sa grupom muzičara.
“Mislim, to stvarno nema zamjenu.
“Ali jedna od stvari koja mi je pomogla da nastavim dalje tokom izolacije bila je mogućnost da sviram muziku i sastavim male studije, štagod.”
“Imao sam mnogo sreće što sam imao par mjesta za život i… lijepu baštu”, rekao je rok veteran iz šezdesetih.
Kao samoproklamovani “ljubitelj grada”, Džeger je rekao da “nikad nije proveo toliko vremena na selu” kao otkako je izbila pandemija Kovida.
Posle 50 godina života na turnejama, priznao je da je prinudna pauza povremeno bila “zaista teška”.
Ako ne računamo izazov slaganja sa ljudima i “možda provođenja više vremena sa njima nego što biste inače”, sebe u tom pogledu smatra izuzetno srećnim.
“Morate da budete strpljivi, da naučite kako da se oslanjate na samog sebe, ali sve te stvari, što se mene tiče, kao što sam već rekao, imao sam mnogo sreće u vezi s njima.
“Ja nemam problem da sam, na primjer, prinuđen da živim u stančiću u Londonu ili Njujorku, koji su neki moji prijatelji imali”, rekao je on radijskom voditelju.
“Sa dvoje dece u dvosobnom stanu na Menhetnu? Iskreno, ne znamo kako bih to podnio. Možda svega par nedjelja.
“Ali toliko dugo, stvarno ne znam kako bih to uspieo. I divim im se zbog toga.”
On je takođe savršeno svjestan uticaja koji sve ovo ima na mentalno zdravlje u čitavom društvu.
“Osećam da ljudi zaista umiju da postanu depresivni zbog svega, zato što je postojala tačka kad se nije vidjelo svetlo na kraju tunela.
“Povremeno je za mnoge ljude bilo baš mračno, ali ja sam imao sreće pa sam izbegao veći dio toga.”
- Singl o zaključavanju kao pomoć da se ugleda svjetlo
Džeger, koji sada ima 77 godina i otac je osmoro djece, rekao je da vjeruje da mu je njegova prilagodljivost pomogla da “prima udarce u hodu” kroz čitav taj neizvjesni period.
A taj optimizam prenio se i na muziku, kao i iznenađujuća saradnja – na daljinu – tokom zaključavanja sa Dejvom Grolom iz Fu Fajtersa.
Njihov zajednički singl, “Eazy Sleazy“, pokušava da pruži “podrugljivu i humorističku” verziju izlaska iz perioda zaključavanja, makar u Velikoj Britaniji, budući da se Džeger osvrće na godinu dana “suludih” promena u načinu života pod Kovidom, pa i borbe protiv dezinformacija.
Planovi za turneju
The Rolling Stones together on their 2017 No Filter tour/Getty Images
Što se tiče njegovog originalnog benda, Džeger kaže da se unaprijed raduje susretu sa starim drugarima iz grupe, a posebno povratku na scenu, čak i ako je “veliko pitanje” kad će se to stvarno desiti.
Ipak, on kaže da će Stonis “definitivno” nastaviti da rade i da su i dalje čvrsto riješeni da dovrše američku turneju koju je odložio Kovid:
“Uz malo sreće, stvari će se približiti normalnosti krajem ljeta, nadajmo se, makar”, rekao je Džeger.
