Razgovarala Dragana Đurić
Foto Gabriele Di Martino
Poznata turska filmska i televizijska glumica Ozge Gurel na našim prostorima je poznata po ulogama u serijama, a mi smo poželjeli da bolje upoznamo osobu koju smo zavoljeli kroz lik Zejnep. Glumicu smo sreli tokom regionalne revije Pinko u organizaciji kompanije Samms u Porto Montenegru i saznali da veliku pažnju poklanja dobrotvornom radu i da ne voli da planira mnogo unaprijed.
Ko je Ozge Gurel? Koliko ljudi ima privilegiju da Vas stvarno poznaje?
– Nikada nisam uživala u tajanstvenosti ili misterioznosti, osim kada su u pričama. Otvorena sam u komunikaciji i puštam ljudima da me upoznaju, jer smatram da su detalji ti koji nam zaista govore o osobi. I učim o detaljima svaki dan, zajedno sa mojim najmilijima sa kojima putujem zajedno. Moji saputnici su moja porodica, moj suprug i moji prijatelji. Oni me najbolje poznaju i razumijemo se i bez da progovorim.
Kako ste proveli godine između rođenja u Istanbulu i završetka srednje školu u Silivriju?
– Imala sam veoma srećno djetinjstvo. Srećna sam što imam porodicu koja mi je omogućila da otkrijem sebe. Bio je to veoma važan proces koji me je natjerao da sanjam i radujem se svojoj budućnosti, a takođe mi je pokazao da svaka odluka ima posljedice i da zbir tih posljedica može da oblikuje moj život.
Zanimljivo je da ste studirali ekonomiju na Bejkent univerzitetu, ali ga niste završili…
– Da, ekonomiju i dalje mnogo volim i želim da se bavim time u nekom dijelu svog života, ali samo djelimično. Studije su ostale nedovršene jer sam tad odlučila da ne želim da mi to bude profesija i da mi je potrebno iskustvo da naučim šta želim.
Kada ste odlučili da krenete na časove glume?
– Bilo je to u periodu dok sam radila u kuhinji. Taj posao postao je nezadovoljavajući, a još se uvijek nisam opredijelila za svoju profesiju. Dok sam razmišljala o tome šta bih voljela u životu, palo mi je na pamet da volim priče, da slušam i da ih pričam. Toliko sam čvrsto bila odlučila da mi treba promjena, da sam se iste večeri prijavila na program obuke “iza scene”.
A u svijet glume zakoračili ste sa likom Zejnep, veoma popularnim u Crnoj Gori. Kakav je osjećaj bio kada ste prvi put čuli da ćete imati glavnu ulogu?
– Audicija za lik Zejnep je bila prva audicija kojoj sam prisustvovala u životu. Bilo je veoma iznenađujuće i uzbudljivo. Nisam imala prethodnog iskustva ili obuke, ali sam maštala o glumi. Ovakva situacija mi je omogućila da budem veoma objektivna prema struci. Poslije svog prvog posla napravila sam pauzu da razmislim i pobrinem se za druge stvari, a onda sam shvatila da mi nedostaje gluma, pa sam odlučila da se obučim i na kraju se fokusiram na to.
Da li ste znali da ovdje imate prave fanove?
– Iskreno, nisam znala da se to gleda u Crnoj Gori, bila sam jako iznenađena i srećna.
Sezona trešanja bila je prva turska TV serija emitovana na italijanskoj televiziji, a Vaše uloge vole i u Italiji. Šta mislite zašto je imala veliki uspjeh kod njihove publike?
– Sezona trešanja je veoma topla priča, a snimanje je bilo svima zabavno i lijepo, i svi smo veoma uživali. Iskrenost je univerzalni jezik. Mislim da imamo mnogo toga zajedničkog sa Italijanima.
Imate mnogo obožavalaca, a koliko imate prijatelja?
– Imam veliku sreću što imam mnogo veoma dobrih prijatelja.
“Srećna sam kad god sam sa svojim najmilijima, kad god mogu da živim kako želim, kada mogu da budem svoja, kada mogu da radim i posvetim se dobrotvornom radu”
Koja je najneobičnija stvar koju ste uradili za prijatelje?
– Više mi je stalo do toga da moji prijatelji znaju šta mogu da uradim za njih kada je potrebno, nego da radim neke neobične stvari za njih.
Jeste li introvertni ili ekstrovertni?
– To se mijenja u zavisnosti od mog raspoloženja. Mogu da budem i jedno i drugo, biram šta mi je u tom trenutku najbolje.
Da li ste se navikli na Vas ljudi poistovjećuju sa Vašim ulogama?
– Naravno, to je sasvim normalno. Oni me samo znaju kroz likove koje igram.
Da li Vam je neka najviše pri srcu?
– Ne bih mogla da kažem. Sve moje uloge su različite, sve su to drugačiji likovi i ja sam izabrala da ih igram. Publika sigurno pravi razliku i ima svoje favorite, ali meni su različite uloge u različitim periodima bile omiljene. Kako se razvijam, tako se i moj pogled na prošlost i budućnost mijenja
O čemu sanjate, šta biste voljeli da napišete u svojoj biografiji za 20 godina?
– Tip sam koji se više preispituje nego što sanja. Razmišljam o svojim granicama, o tome kakav ću biti čovjek za 20 godina i šta će mi se sviđati. Ne znam da li ću željeti iste stvari o kojima sanjam danas ili ću biti srećna kada se ostvare. Zato mi je zanimljivije da istražujem puteve nego da sanjam o kraju puta.
Prošla godina Vam je bila značajna na privatnom planu, u julu ste se Vi i Vaš dugogodišnji dečko Serkan Čajoglu vjenčali u Njemačkoj. Zašto ste izabrali Njemačku?
– Željeli smo da vjenčanje bude prilika za proslavu svih trenutaka koji nas čine onim što jesmo. Serkan je rođen i odrastao u Njemačkoj, ta zemlja ima veoma važno mjesto u njegovom životu, tu su njegovi najmiliji i zato smo odlučili da tamo održimo vjenčanje. Bilo nam je važno da i naše vjenčanje i naš brak oslikavaju nas same i da to bude uspomena koje ćemo se rado sjećati.
Koja je Vaša definicija sreće?
– Ne razmišljam previše o sreći. Srećna sam kad god sam sa svojim najmilijima, kad god mogu da živim kako želim, kada mogu da budem svoja i kada mogu da radim i posvetim se dobrotvornom radu. Nisam nesrećna ni u preostalim trenucima, ponekad napeta, ponekad tužna, ali to je sve život i to ne znači da sam tada nesrećna.
