Pristupačan saobraćaj šansa za razvoj aktivnog pojedinca i društva

Ulaganje u pristupačan saobraćaj ne smije biti tretirano kao trošak, već isključivo kao šansa za razvoj društva i aktivnog pojedinca, a osobe s invalididtetom (OSI) treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama na način koji će osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje i poštovati njihovo dostajnstvo.

To je saopšteno na okruglom stolu o pravima i obavezama OSI kao učesnika u saobraćaju u okviru projekta „PUTokaz za OSI“, koji sprovodi Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG) uz finansijsku podršku Ministarstva kapitalnih investicija.

Izvršna direktorica UMHCG-a, Marina Vujačić, kazala je da su se, kroz Brošuru simboličnog naziva i metodologije po principu semafora, osvrnuli na zakonske garancije u oblasti saobraćaja, ali i na praksu koju žive svakodnevno.

„Pravo na pristupačan i bezbjedan saobraćaj treba se odnositi na upotrebu redovnih i vanrednih usluga javnog prevoza pa smo samim tim osvrt dali i na neke propise i procedure u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave carina, Uprave prihoda, Ministarstva ekologije, urbanizma i prostornog planiranja, ali i dijelom Ministarstva prosvjete nauke, kulture i sporta, te dijelom na nadležnosti lokalnih samouprava, a ne samo Ministarstva kapitalnih investicija“, navela je Vujačić.

Ocijenila je da je pristupačnost „zasebno“ pravo, ali i preduslov, odnosno sastavni i obavezni segment prilikom garancija i ostvarivanja svih drugih prava u praksi.

„Cilj pristupačnosti je da se osobama s invaliditetom omogući da samostalno žive i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života, na osnovu jednakosti sa drugima. Pristupačnost treba posmatrati ne samo u kontekstu jednakosti i nediskriminacije, nego i kao način ulaganja u društvo i kao sastavni dio agende za održivi razvoj. Dakle, ulaganje u pristupačan saobraćaj ne smije biti tretirano kao trošak, već isključivo kao šansa za razvoj društva i aktivnog pojedinca“, istakla je Vujačić.

Osobe s invaliditetom, kako smatra, treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama otvorenim ili namijenjenim za javnost na način koji će osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje i poštovati njihovo dostojanstvo.

Iva MIJOVIĆ, koordinatorka projekta u UMHCG

„Uskraćivanje i/li ograničavanje i/li onemogućavanje prava na pristupačan javni saobraćaj, u stvari je, uskraćivanje i/li ograničavanje i/li onemogućavanje korišćenja javne usluge“, pojasnila je Vujačić.

U crnogorskoj pravnoj praksi, u oblasti saobraćaja, kako je ukazala, postoji napredak u garancijama u poslednjih nekoliko godina, ali i dalje ne postoje u potpunosti adekvatne garancije ljudskih prava koje uvažavaju sve principe ljudskih prava, a to su samostalnost, dostojanstvo, lična autonomija i integritet, pristupačnost, jednakost, poštovanje različitosti, postojanje izbora i inkluzivnost.

„Ukoliko sve ovo nije ispoštovano kako u segmentu pristupačnosti saobraćaja, tako i u segmentu bezbjednosti u saobraćaju, onda se može reći da je saobraćaj u velikoj mjeri nepristupačan osobama s invaliditetom, odnosno da je učešće u saobraćaju propisano s aspekta milosrđa, ali nije prvenstveno garantovano s aspekta ljudskih prava“, smatra Vujačić.

Prema njenim riječima, asistencija, kao i umanjene cijene usluge su opravdane i potrebne, ali prethodni ili makar istovremeni uslov mora biti pristupačnost kao preduslov uživanja nekog prava i omogućavanja većeg nivoa samostalnosti u pristupu javnim uslugama, kakva je saobraćaj.

„Pristupačnost saobraćaja obuhvata više segmenata: pristupačnost svih sredstava javnog prevoza, pristupačnost objekata u službi saobraćaja (stanice, aerodromi, luke…), javnih površina i prostora (trotoari, raskrsnice, stajališta, peroni, pristaništa, obale….), te informacija i komunikacija u službi saobraćaja, kao i u krajnjem usluga koje se koriste u ovoj oblasti što može podrazumijevati i razne sajtove, aplikacije, ali i usluge tokom samog prevoza“, kazala je Vujačić.

Istakla je da saobraćaj predstavlja neodvojivi segment i preduslov ostvarivanja prava na slobodu i samostalnost kretanja, učešće u oblasti obrazovanja i usavršavanja, zapošljavanja, javnog i političkog života, kulture, rekreacije i sporta, odnosno u najširem smislu učešće u društvu.

Ona je naglasila da je od 48 kolona u tabeli Brošure 31 kolona u oblasti zakonodavstva označena zelenom bojom, dok ih je u praksi samo pet. Mnogo više je žutih, crvenih ili narandžastih, što je boja koja je dodata u odnosu na boje semafora zbog osvrta ili komentara koji se odnosi na preporuku bilo da je riječ o potrebnim unapređenjima u zakonodavstvu ili praksi.

„Potrebno je značajno unapređenje propisa, ali i mnogo značajnije, odlučnije i dosljednija primjena propisanog u praksi jer je raskorak čak i u važećim garancijama u odnosu na praksu trenutno takav, kao putovanje osobe bez invaliditeta brzinom aviona od Podgorice do Brisela, a osobe s invaliditetom na toj istoj destinaciji brzinom kornjače“, rekla je Vujačić.

Ministar kapitalnih investicija, Mladen Bojanić, istakao je da mu je drago što je prethodno Ministarstvo saobraćaja i pomorstva ušlo u projekat i njegova obaveza i obaveza Ministarstva na čijem je čelu biće da učine sve da od 48 kolona ne bude samo pet zelenih semafora, već da se teži tome da bude svih 48 zelenih.

„Ako ne može svih 48, da težimo da budemo jako blizu toga i da ispunimo nešto što bi trebalo da bude prirodno pravo svih osoba s invaliditeteom – da mogu slobodno da se kreću, da imaju pristup svim sredstvma javnog prevoza, svim objektima koji služe u tu svrhu, a da to ne radimo zbog toga što to piše u nekim preporukama Evropske unije, nego da to bude iz našeg osjećaja. Ne gajim iluziju da ćemo svi biti ravnopravni, ali da bar kao društvo težimo da tu ravnopravnost uzdignemo na nivo prihvatljivosti“, rekao je Bojanić.

Minsitarstvo kapitalnih investicija i cijela Vlada, kako je kazao, biće partner u postizanju zajedničkog cilja, a u tom segmentu vidi da UMHCG može pomoći.

Predstavnik Opštine Budva, Aleksandar Popović, postavio je pitanje predstavnicima UMHCG-a kako ocjenjuju pristupačnost saobraćaja za OSI u tom gradu.

Vujačić je odgovorila da je metropola turizma jedan od najnepristupačnijih gradova za OSI u svakom smislu.

„Sigurno ima i pozitivnih primjera, ali naše nije da njih ističemo, iako ih ne negiramo i ne bi bilo korektno da ih negiramo, ali dok god ima crvenog svugdje osim na semaforu ja ću ovako govoriti. Da se posljednjih godina radi jeste evidentno, ali to nije ni približno dovoljno“, kazala je Vujačić.

Predstavnica Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Jelena Raičević, pitala je da li na nivou Crne Gore postoji jedinstvena baza podataka o pristupačnim trotoarima, semaforima, ulicama.

Vujačić je odgovorila da „to bi mi vas trebalo da pitamo, a ne vi nas“.

U diskusiji su učestvovali predstavnici Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, Ministarstva kapitalnih investicija, Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava, Uprave za željeznice, Mašinskog fakulteta, Saveza slijepih Crne Gore, Demokratske Crne Gore i Socijalističke narodne partije.

Učesnici okruglog stola su podsjetili da je njihov preminuli kolega Milenko Vojičić bio njihov PUTokaz, jer su zbog njega posebno dužn „da glasno govorimo o nepravdi, nejednakosti, diskriminaciji, omalovažavanji i zanemarivanju bilo koje vrste“.

Izvor: PR pres servis

Možda vam se dopada

Komentari

učitavam...