Posao više nije siguran kao nekada, daleko od toga da je zauvijek. Za partnera (najčešće) takođe možemo da kažemo isto. Brzo mijenjamo i partnere i kolege i društvo u kojem se krećemo. Potrebno je biti spreman na remodeliranje u hodu, pri punoj brzini, bez usporavanja, odnosa, osjećaja, ritmova života i poslovnih zadataka. Od same pomisli na sve to, nastaje stres. Pod stresom se, ustvari, smatra psihološki i fiziološki odgovor organizma na specifične spoljne faktore.
Odmor i opuštanje Suočimo li se s jednim ili više faktora koji stimulišu stres, organizam reaguje u vrlo kratkom roku: ubrzavaju se otkucaji srca, povećava se napetost mišića, a raste i koncentracija. Ta reakcija prilagođavanja nije sama po sebi negativna, ukoliko nije preintenzivna ili ne traje predugo. Prije nego se jedan fiziološki i korektan odgovor organizma na stres transformiše u hroničan problem možemo da pokušamo sa svakodnevnim strategijama kako bismo stanje ublažili. Često je stres povezan s poslom, zbog toga treba nastojati da vlastite aktivnosti rasporedimo na najbolji mogući način. Obavezno treba uvesti vrijeme za odmor i opuštanje, ponekad je između dva zahtjevna zadatka dovoljno samo 15 minuta da vratimo energiju i koncentraciju. Ili se povremeno zaustavite, osamite, dišite duboko 4-5 minuta i probajte da ne razmišljate ni o čemu. Odredite prioritete, uvijek postoje obaveze koje oduzimaju previše vremena, traže dosta snage, a ne moramo da ih obavimo tokom dana kad jednostavno iz nekog razloga ne stižemo. Ne opterećujte se rokovima, ako ih zaista nema, nego ste ih sami sebi postavili. Zastanite, usporite i promislite da li će se išta desiti ako obavezu iz današnjeg rasporeda prebacite za sutra ili neki drugi dan. Mnogo je ljudi koji nepotrebno sami sebi stvaraju dodatni pritisak, svakodnevno se tjerajući da urade sve više i više, jer osjećaju grižnju savjesti ukoliko imaju slobodnog vremena. To je postalo normalno u trci za poslom ili za sve većom zaradom. Osjećaju da im nešto izmiče, da nisu dovoljno dobri ili da su nešto propustili. Letvicu dižu sve više i, vlastitom krivicom, srljaju u stres.
“Psihološki trikovi” Kako u stanju stresa postoji snažna emotivna komponenta, potrebno je da naučimo da se nosimo s tim stanjem. Pripremiti se, naprimjer, uz pomoć tehnike vizualizacije. Otići u mislima na mjesto koje nam se sviđa ili u situaciju koja nam je ugodna, te ćemo tako da podstaknemo stvaranje pozitivnih senzacija. Osim vizualizacije, preporučuje se tehnika unutrašnjeg dijaloga: verbalizovati sopstvene misli ili ih zapisati, kako bi nam postalo jasnije šta je to što nas uznemirava. Još jedan “psihološki trik” je reinterpretacija situacije, veoma koristan kad smo previše emotivno upleteni u nešto. “Kada pokušamo da situaciju posmatramo sa strane, kao da smo neko drugi, da se vratimo korak unazad i budemo samo posmatrač, obično shvatimo da smo pretjerali i da stvarima pridajemo više značaja nego što je potrebno”, objašnjava dr psihijatrije Laura Artuzio, koja je u Firenci osnovala Per Laboratory, gdje se bavi istraživanjem psiholoških stanja i emocija.
Razgovor zvijek donosi olakšanje Osim navedenih “tehnika razmišljanja”, potrebno je potražiti pomoć prijatelja s kojima možete otvoreno da razgovarate. Razgovor uvijek donosi olakšanje, a nekad je neophodno da čujemo i drugo mišljenje. Ukoliko je stres izazvan svađom, sukobom s nekim, kada se duhovi smire treba razgovarati. Pokušajmo da se stavimo u tuđu kožu, da shvatimo tuđe razloge, motive i da shvatimo objašnjenja za postupke koji su nas uznemirili. Prije razgovora, obavezno prošetajte, opustite se, radite vježbe disanja, sve što mislite da će vam pomoći da se smirite. Počnete li razgovor nervozni, napravićete više štete nego koristi. A tehnike opuštanja koje vam gode, za koje znate da vam pomažu, upražnjavajte svakodnevno, bavite se fizičkim aktivnostima ili meditirajte, lakše ćete se nositi sa stresom, bićete smireniji i dugoročno gledano – zdraviji.
Da li smo preumorni ili pod stresom?
Razlikujemo fizičke i psihičke simptome stresa! Fizički simptomi su: česte glavobolje, slabost, umor, noćno škripanje zubima, sklonost visokom krvnom pritisku, opstipacija ili proliv, loše varenje, nedostatak seksualne želje, poremećaj spavanja, iznenadno znojenje i/ili crvenilo kože, variranje tjelesne težine, drhtanje, tikovi. Psihički simptomi: nervoza, nagle promjene raspoloženja, otežana koncentracija, nemir, pretjerana zabrinutost, nesigurnost, tuga, bezvoljnost, apatija, smanjena briga o sebi, osjećaj da nismo na visini zadatka pomiješan s osjećajem da nismo sposobni išta da promijenimo.
GRACIJA 118/novembar 2017.
