Važno govoriti o lezbofobiji i o stvarnim potrebama i interesima lezbejske zajednice

To je saopšteno na panel diskusiji Simboli otpora “LBTQ aktivistkinje ustaju protiv mržnje u Crnoj Gori: zašto lezbofobija uvijek izostaje iz razgovora o IDAHOT-u?” koju su u okviru pograma za Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije – IDAHOT 2021, organizovali Kvir Montenegro, Udruženje LBTQ žena ,,Stana”, NVO Juventas i Asocijacija Spektra.

Aktivistkinja za ljudska prava u Udruženju LBTQ žena “Stana”, Staša Baštrica, smatra da se patrijarhalno vaspitanje oslikava na sve dijelove društva, pa su žene zanemarene i u slučaju lezbofobije, bifobije, transfobije.

Istakla je da autovanje žena, čija seksualna orjentacija odstupa od heteroseksualne, na kraju dovodi do prihvaćenosti.

„Korak po korak, idemo ka toj prihvaćenosti. Zato je meni izuzetno važno da kažem- Ja sam lezbejka, imam ženu pored sebe koja mi pruža podršku i ljubav. Imam prijatelje i porodicu koji me vole i poštuju“, kazala je Baštrica.

Smatra da se lezbofobija, bifobija, transfobija, u kontekstu nasilja nad ženama, izostavlja iz svakodnevnog diskursa i nepravedno se svodi samo na razgovore unutar zajednice.

Baštrica je zaključila da u Crnoj Gori ne postoji jak feministički pokret i smatra da je LGBT pokret najviše osviješten po tom pitanju.

„Za mene su simboli otpora sve lezbejke, gejevi, biseksulane, trans, rodno varijentne, kvir osobe koje žive svoje živote i bore se za svoj identitet uprkos malograđanskim stavovima društva. Za mene su simboli otpora sve samohrane majke, sve žene koje se svako jutro bude da idu na posao i da grade svoju budućnost, iako ih društvo i porodica pritiskaju da se što prije udaju i rode dijete. Za mene su simboli otpora svi muškarci koji su stali na stranu žena, svi ljudi koji su protiv nasilja i nacionalizma“, rekla je Baštrica.

Šefica kancelarije Savjeta Evrope u Podgorici, Evgenija Đakomopulu, kazala je da je problem lezbofobije stavljen u zapećak, jer živimo u patrijarhalnom i mizoginom društvu.

„I ako se ne izborimo sami za sebe niko se neće izboriti za nas. Vrijeme je da vodimo svoju borbu. Kroz male stvari možemo stvoriti put za veće uticaje“, poručila je Đakomopulu.

Ona je pojasnila da lezbejke moraju do prođu mnogo toga da bi se usudile da kažu ko su, da dobiju porodičnu ljubav, odobrenje prijatelja.

„Dosta je jakih lezbejki među donosiocima odluka. Ako sve uspijete da kanališete u pravom smjeru, imate veliku moć“, pojasnila je Đakomopulu.

Ona je kazala da je veoma važno pružiti podršku svim LGBTIQ osobama.

„Morate biti prisutni. Ja sam otkrila istoriju moje zajednice. Pisani arhivi su jako bitni. I lezbejski poljubac je odličan način otpora. Moramo da insistiramo na češćim povorkama ponosa, da insistiramo na našim pravima“, kazala je Đakomopulu.

Predstavnica EL*C mreže, Dragana Todorović, istakla je da su napravljeni veliki koraci za jednakost, ravnopravnost, ali seksizam i mizoginija i dalje postoje.

„Ja predstavljam lezbejsku mrežu za Evropu i Centralnu Aziju i mi smo upravo za naše ime odabrali da u centralni dio stavimo riječ lezbejka. Upravo zbog toga što se u našim društvima ta riječ smatra ružnom, koju niko neće da izgovori, od koje zaziremo čak i kada sami pripadamo tom identitetu. Smatram da je jako važno da govorimo o lezbofobiji i da počnemo da govorimo o stvarnim potrebama i interesima lezbejske zajednice“, objasnila je Todorović.

Istakla je da je problem što je lezbejski pokret, kako u svijetu tako i u regionu, u velikoj mjeri oslabljen.

„Neke istorijske lezbejske oganizacije koje su nekada bile stub pokreta i nosioci i nositeljke LGBT borbe više ne postoje. I lezbejske organizacije se uveliko pretvaraju u LGBTI organizacije kako bi preživjele“, pojasnila je Todorović.

Ona je pojasnila da se lezbejke doživljavaju često kao najveća prijetnja patrijarhatu, jer „stalno podrivaju društvene norme koje su nametnute i pokazuju drugim ženama da je i neki drugačiji život moguć“.

Aktivistkinja za ljudska prava u Udruženju LBTQ žena “Stana”, Hana Konatar, smatra da iskustva žena i pitanja od značaja za LBT žene nisu dovoljno vidljiva.

„Trans žene u regionu nemaju riješen problem hormonske terapije, tako da sve na crnom tržištu, ukoliko je dostupna, nabavljamo terapiju koja bi trebalo da nam omogući dostojanstven život“, kazala je Konatar.

Ona smatra da identiteti koji su pod opresijama moraju biti politički.

Smatra da nije dovoljno u medijima ispričati priču o nekome iz LGBTI zajednice, već je važno targetirati ekonomske, zdravstvene, sociološke probleme i voditi dijalog. Samo na taj način se, kako vjeruje, doprinosi vidljivosti LGBTI zajednice.

Istakla je da niko ne može biti slobodan dok svi nisu slobodni.

Ona smatra da feminizam treba da oslobodi muškarce od patrijarhale opresije koju ima nad njima isto onoliko koliko treba da oslobodi žene i sve ostale identitete koji jesu pod opresijama.

„Simboli otpora za mene su LGBT djeca, koju skoro da ne pominjemo, a žive ogromne probleme u svojim malim glavama. Za mene su simboli otpora porodice koje su prihvatile svoju LGBT djecu. A treba da se borimo protiv homofobije u svim oblicima“, rekla je Konatar.

IDAHOT program su finansijski podržali Council of Europe u okviru druge faze Horizontalnog instrumenta za Zapadni Balkan i Tursku (HF II) Evropske unije/Savjeta Evrope, Ambasada kraljevine Nizozemske i Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava, a sprovodi se u saradnji sa mrežama ERA – LGBTI Equal Rights Association i ELC Eurocentralasian Lesbian Community.

Izvor: PR pres servis

Možda vam se dopada

Komentari

učitavam...