Piše Marina Strugar/Foto Damir Ljaljević
Kada pomislimo na sam pojam ‘odmor’, automatski se aktiviraju hormoni sreće u našem organizmu, neka nova nadanja, očekivanja i osjećaj relaksacije, a prije svega misao o bijegu od svakodnevice i obaveza. Ali, da li baš uspijemo da na kvalitetan način iskoristimo odmor to je pravo pitanje. Sve to zahtijeva psihičku spremnost, naše misli, očekivanja, mentalna priprema, sakupljanje energije… Veliku ulogu takođe igra i naše zadovoljstvo poslom, ličnim životom, samim tim dolazimo do toga da li nam je odmor bijeg od svakodnevice ili vrijeme za ‘punjenje baterija’, kaže na početku razgovora mr poslovne psihologije i menadžmenta Stela Burzanović-Nedović, profesorka psihologije u Srednjoj ekonomskoj školi u Podgorici Mirko Vešović i osnivačica firme Otvoren um by Stela – psihološko i karijerno savjetovanje, za podršku, osnaživanje i razvoj potencijala ličnosti.
“Ako nam je život bio neorganizovan u prethodnom periodu, ne možemo misliti da će odmor to poboljšati. Možda i hoće nakratko. Možda se i tada ‘jave neke nove ideje’, ali to je ‘mač sa dvije oštrice’. Zato je važno da ne tražimo izgovore i izlaze u drugim stvarima, nego da svoj život i svoju svakodnevicu uzmemo u svoje ruke i napravimo organizaciju i balans. Jer, upravo kvalitet života leži u homeostazi-ravnoteži-balansu, kojoj svi težimo, a to možemo postići uz dobru organizaciju i spoznaju sebe, svoje ličnosti i naravno, podršku naših najbližih. Tako, i kada je o odmorima riječ, veoma je važno da postavimo prioritete, šta je to što istinski želim tih dana odmora, šta će me tih dana opustiti i skrenuti misli od svakodnevnog života. Moramo znati da ne bi trebalo da imamo prevelika očekivanja. Tačnije, trebalo bi da mislimo, da se nadamo, težimo nečemu, ali i ako odmor možda ne prođe onako kako smo očekivali, to nije za uzbunu. Ima mnogo alternativa i svakodnevnih znakova pored puta i lijepih stvari iz kojih možemo crpiti svrhu/suštinu i tražiti sreći i zadovoljstvu. Pravi odmor znači da nema telefona, interneta, priče o poslu ili izvršavanje poslovnih zadataka na odmoru. Znači potpunu harmoniju i sklad sa nama samima”, objašnjava Stela Burzanović-Nedović.
Odmor od odmora
“Nekada nas kraći odmori manje destabilizuju, brže nas vrate rutini, a duži i egzotični odmori nose veći rizik od toga da ćemo nakon povratka imati depresivno raspoloženje, pošto smo se vratili drugačiji s nekog putovanja, vratili se u realnost i slično. Tako da i dobro isplaniran vikend zna da veoma pozitivno utiče, iako su praktično to samo dva dana odmora. Završetak odmora i putovanja ne bi trebalo da se završi dan pred posao i poslovne obaveze, nego da ostavimo minimum dva, tri dana, ili više. Da se psihički odmorimo i pripremimo za posao i radne obaveze. Nakon puta je potrebno i da se srede stvari, kuća/stan, ode do trgovine, sredi garderoba i slično… Ne smijemo nikada brzati stvari i stvarati sebi pritisak, to dodatno stvara samo anksioznost i dovodi do nezadovoljstva”, kaže psihološkinja i naglašava da to imamo li aktivni ili pasivni odmor zna da utiče na njegov kvalitet i na kraju zadovoljstvo samim odmorom i planovima.
Work-life balans je postizanje idealne ravnoteže između poslovnog i privatnog života, njihovo potpuno razdvajanje, ali da nijedna strana ne ugrozi drugu
“Prilikom pasivnog odmaranja sjedimo, ležimo, mirujemo… Čak i spavanje smatraju pasivnim odmaranjem. Aktivno odmaranje je efikasno poslije posla koji je pretežno zasnovan na intelektualnom radu. Takvo odmaranje izvodi se šetnjama, fizičkim aktivnostima, rekreativnim programima, obilascima raznih destinacija… Zdrav izbor jeste kombinacija aktivnog i pasivnog odmora, posebno ako govorimo o dužem periodu.” Izbjeći ćemo nezadovoljstvo odmorom, smatra Stela, ako na odmoru dozvolimo da budemo u sadašnjem trenutku, da imamo raznolika iskustva, da se povežemo sa ljudima, da odmor na pametan način iskoristimo i da on bude prilika da se stvarno odmorimo.
Povratak na posao
“Kada se vratimo sa odmora krene pitanje: ‘A šta sad, kako sad da se vratim u svakodnevicu i poslove?!’ To je nešto što nas čeka. Odmor nije bijeg od obaveza, nego slobodno vrijeme, relaksacije, punjenja baterija i povezivanja sa samim sobom, da bi bili produktivniji u narednom periodu. I ostavite obavezno dan-dva nakon povratka sa odmora da biste se adekvatno pripremili za predstojeće obaveze i posao”, ističe Stela. “U ovom modernom vremenu, brzom životnom tempu svi se susrijećemo sa pojmom work-life balans. Šta bi on trebalo da predstavlja i kako da uspostavimo taj balans nakon odmora i generalno u životu, prva su pitanja koja klijenti postavljaju. Često vidimo da posao preuzima primat nad svim ostalim životnim sferama i težnja da se ostvarimo na profesionalnom nivou dovodi do toga da zaboravimo na sopstvene potrebe. Međutim, postizanje harmonije i ravnoteže je ključno za održanje fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja, samim tim i ‘poslovnog’ zdravlja. Work-life balans je postizanje idealne ravnoteže između poslovnog i privatnog života, njihovo potpuno razdvajanje, ali da nijedna strana ne ugrozi drugu, a obje su podjednako važne i trebalo bi im posvetiti dovoljno vremena. Suština work-life kompromisa jeste postizanje fleksibilnosti, tako da obavimo posao a da nam ostane dovoljno vremena i energije da istinski uživamo u ličnim zadovoljstvima”, kaže Stela i savjetuje da kada završimo s poslom i napustimo kancelariju ne razmišljamo o predstojećim projektima, mejlovima i sjutrašnjim obavezama.
“Ako napravimo dobru strukturu dana, imaćemo više vremena za opuštanje. Trebalo bi praktivovati da redovno radimo samoanalizu – šta nam je pošlo za rukom, a šta nije, i kako možemo u narednom periodu da riješimo taj problem i samim tim sebe da sagledamo iz raznih uglova. Jer na taj način, razmišljajući o sebi, upoznajemo svoju ličnost. A ako nam zatreba pomoć ili neki poslovni savjet, uvijek možemo pitati svoje svoje kolege ili najbliže ljude”, objašnjava. “Važno je znati da balans između poslovnog i privatnog života ne znači isto za svakog, jer svi imamo drugačije obaveze, svi smo jedinstveni i posebni, svako na svoj način. Samim tim balans je veoma lična stvar i samo sam čovjek može odrediti kakav životni stil mu najviše odgovara.”
Kako da uspostavimo balans između privatnog i poslovnog života
Aktivnosti kojih bi se posebno trebalo pridržavati nakon godišnjih odmora, da ne dolazi do preopterećenja i nezadovoljstva su:
– Radni dan ne bi trebalo produžavati kada osjetimo da nemamo više energije za rad.
– Da isključimo sve tehnološke uređaje u određeno vrijeme i posvetimo se sebi, porodici i prijateljima.
– Možemo napraviti tabelu sa zadacima, koje ćemo svrstati prema prioritetima, šta je potrebno hitno da se odradi, šta da planiramo, šta da eliminišemo i slično.
– Ljudi ne mogu da se posvete 100% svemu što rade, i to je sasvim u redu. Ne bi trebalo i ne smijemo da osjećamo krivicu ako nam se učini da smo propustili žurku, utakmicu ili druženje sa prijateljima. Sve se da nadoknaditi.
– Treba spoznati kad imamo najviše energije, da li je to u jutarnjim časovima, popodnevnim, i u tim terminima, kada smo najproduktivniji, izvršiti dnevne zadatke.
– Kada birate posao trebalo bi da težite da radite ono što volite, jer što ste zadovoljniji poslom produktivniji ste i firmi i vašoj ličnosti.
Upravljajte svojim vremenom
Živimo u svijetu gdje tehnologija upravlja ljudima više nego ljudi njom, naše vrijeme i kretanje postali su ograničeni. Da bismo dobili borbu sa vremenom, pomoći će nam pravilna organizacija života i odmora uz nekoliko pravila:
Olovku i papir u ruke, napravite mjesečni ili nedjeljni plan aktivnosti, plan odmora.
Pokušajte da svoje aktivnosti unesete u svoj dnevnik ili rokovnik, to podrazumijeva čitav dnevni tok.
Stvari i obaveze rasporedite po prioritetima, od najvažnijih i tako ih izvršavati: “step by step” u izvršavanju prioriteta.
Postavite granice ako želite da bolje upravljate svojim vremenom, a to nosi sa sobom i onu čuvenu riječ NE, jer na taj način štitite svoj lični prostor, svoje vrijeme i cijenite sebe.
Odredite vrijeme kada ćete isključiti mobilni telefon i kompjuter i odmoriti se od tehnologije.
Prilagodite radno mjesto u skladu sa sopstvenim potrebama i željama.
Nije lako da se nauči upravljanje vremenom, uz malo truda i discipline, rezultati će biti vidljivi. Završavajući svoje obaveze na vrijeme rasterećujemo sebe, san je mirniji, i još je dosta drugih beneficija.
I upamtite – vrijeme je najvredniji novac koji možete da potrošite.
Gracija 205
